Sretenje Gospodnje i narodna prognoza: Šta nam poručuje sneg na dan susreta zime i leta?

Pravoslavni vernici 15. februara proslavljaju Sretenje Gospodnje, praznik koji u našoj tradiciji nosi dvostruku simboliku – duboki duhovni značaj, ali i ulogu svojevrsnog narodnog "meteorologa". Veruje se da se upravo na ovaj dan susreću zima i leto, a priroda šalje signale o tome koliko će još trajati hladni dani.

Duhovni koren praznika: Susret starca Simeona i Spasitelja

Sretenje se slavi kao uspomena na dan kada su, četrdeset dana po Hristovom rođenju, Bogorodica i pravedni Josif doneli mladog Isusa u jerusalimski hram. Prema biblijskom predanju, tamo ih je dočekao starac Simeon, pobožni čovek kome je Duh Sveti obećao da neće umreti dok ne vidi obećanog Spasitelja.

Kada je starac uzeo dete u naručje, izgovorio je čuvene reči zahvalnosti Bogu što mu je dozvolio da vidi svetlost koja će obasjati narode. Upravo po tom sudbonosnom "susretu" (sretenju) Simeona i Hrista, ali i susretu starog i novog zaveta, praznik je dobio ime.

Narodna verovanja: Šta predviđaju sneg i kiša?

U našem narodu, Sretenje je ključni datum za predviđanje vremena. Postoji nekoliko verovanja koja se vekovima prenose sa kolena na koleno:

• Sneg ili kiša na Sretenje: Ako danas pada sneg ili pada kiša, narod smatra da je zimi došao kraj. Veruje se da nas očekuje rano proleće i topliji dani.
• Sunčan i vedar dan: Nasuprot padavinama, sunce na Sretenje donosi loše vesti za one koji jedva čekaju proleće. Veruje se da vedar dan najavljuje povratak mrazeva i još bar šest nedelja hladnog vremena.
• Ponašanje životinja: Poznato je verovanje da medved na ovaj dan izlazi iz pećine. Ako vidi svoju senku (ako je sunčano), uplaši se i vraća unutra da nastavi san, što znači da zima ostaje. Ako ne vidi senku, proleće je blizu.